Novosadske «hadžije» otplovile u Saudijsku Arabiju

16.06.2009.

Posle punih 18 godina, novosadska fabrika Neobus je realizovala prvi izvozni posao (ne računajući sporadičnu prodaju u Republici Srpskoj): 15. juna je iz riječke ka luci Džeda u Saudijskoj Arabiji krenulo 27 specijalno opremljenih autobusa, koje je za prevoz hodačasnika u Meku u Medinu kupila transportna kompanija Alaa M. A. Maghrabi Trading Est. Vlasnik preduzeća je istovremeno i većinski vlasnik Neobusa, Alaa Maghrabi Mohammedali.
U ovoj isporuci je 15 midibusa Mercury (dužina 8.350, širina 2.500, visina 3.475 mm, međuosovinsko rastojanje 4.000 mm; 31+1+1 sedište; prtljažnik zapremine 3 m³; motor: redni, šestocilindrični, turbo, FAMOS/Mercedes-Benz OM 352A, radna zapremina 5.675 cm³, 168 KS, maksimalni obrtni momenat 490 Nm pri 1.600 obrtaja u minutu; petostepeni ručni menjač Famos/ZF S5, kočnice: doboš, pneumatski dvovod) i 12 turističkih autobusa Solle (dužina 11.950, širina 2.500, visina 3.370 mm; međuosovinsko rastojanje 6.050 mm; 51+1+1 sedište; prtljažnik zapremine 6,5 m³; motor: redni, šestocilindrični, turbo, FAMOS 2F 227 B, radna zapremina 11.040 cm3, 210 KS, maksimalni obrtni momenat 668 Nm pri 1.400-1.600 obrtaja u minutu; šestostestepeni ručni menjač Famos/ZF S6-80; kočnice: doboš, pneumatski dvovod).
Zanimljivo je da se naručilac opredelio da karoserije za svih 27 autobusa budu nadgrađene na šasijama sa krutim oslanjanjem (čelične lisnate opruge) proizvedenim u Srbiji – u pribojskom FAP-u (za Mercury je korišćena AS 1217/40, dobro poznata sa istoimenih kamiona, za Solle S 415 MVP/ČO), dok je motore i menjače isporučio Famos iz Srpskog Sarajeva, koji ih proizvodi po starim licencama Mercedes-Benza i nemačkog ZF-a.
Opredeljenje za provereno, robustno podvozje je očekivano, ne samo što je adekvatnije surovim uslovima eksploatacije (pesak, neravan teren) već i zbog toga što se u voznom parku kompanije gospodina Maghrabija još uvek nalazi oko 800 autobusa proizvedenih u FAP-FAMOS-ovim fabrikama u bivšoj SFRJ, a deo i u Neobusu u Novom Sadu. Nekadašnja Autokaroserija, na čijoj je tradiciji nastao Neobus, kasnih osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka je u arapske države izvezla 600 autobusa, od koji je najveći deo prodat u Siriji.
Zbog specifičnih zahteva, proizvodnja vozila za hadžiluk je bila nesumnjiv izazov za Neobusove inženjere, tehničare i majstore. Posebna pažnja je posvećena kvalitetu i dodatnoj opremi, koja se ne ugrađuje u «obične» autobuse. To su, recimo, klima sistem sa sopstvenim pogonom (separatnim motorom smeštenim u «bunkeru»), koji ga pokreće i kada je glavni pogonski agregat isključen, posebni rezervoari sa tehničkom vodom za ritualna pranja (80 litara u midibusu, 160 litara u dvanaestometarskom vozilu), termoizolaciona (tonirana) stakla, dodatne platforme za prtljag postavljene na krov, kao i još nekoliko detalja kojima se korisnicima omogućava da dosledno poštuju kanone islamske vere.
Specifičnost ovih vozila je u još jednom detalju: u opremi je i sef za čuvanje ličnih dokumenata putnika, ali je isto tako nesvojstven i način eksploatacije – po završetku hodočašća u Meku i Medinu, autobusi se parkiraju i čekaju novi hadžiluk, sledeće godine.
Rukovodstvo Neobusa se nada da će isporuka 27 «hadžija» biti samo uvod u obimniji izvoz autobusa iz novosadske fabrike u zemlje arapskog sveta, imajući u vidu da je gospodin Maghrabi već iskazao potrebu za 50 novih autobusa u bliskoj budućnosti. To bi trebalo da budu luksuzna vozila za redovne međugradske i turističke prevoze na linijama po Saudijskoj Arabiji. Prvih 28 vozila iz tog kontigenta se najavljuje za septembar.