Zagreb prvi u regionu s gradskim autobusima koji će sagorevati vodonik
08.03.2021.
Glavni grad Hrvatske bi trebalo da krajem naredne ili početkom 2023. postane prvi u regionu u kojem će putnike u gradskom saobraćaju prevoziti autobusi s pogonom na struju proizvedenu od vodonika – u gorivnim ćelijama.
U ZET autobuskom pogonu Podsused (ZET – Zagrebački električni tramvaj, javno preduzeće koje obavlja gradski prevoz u glavnom gradu Hrvatske), 4. marta su potpisani sporazumi Grada Zagreba, naftne kompanije INA i ZET d.o.o. kojima se potpisnici obavezuju na usku saradnju na uvođenju vodonika kao ekološki prihvatljivog goriva za čista i energetski efikasna vozila u voznom parku ZET-a.
“S ponosom mogu reći da, zajedno s našim kolegama i partnerima, radimo na sveobuhvatnoj pripremi uvođenja čistih i održivih tehnologija bez emisija gasova s efektom staklene bašte u ZET – jednu od ključnih karika zagrebačke infrastrukture. Ovaj projekt je početak snažnog investicionog i modernizacionog ciklusa u ZET u cilju promovisanja čistih i održivih tehnologija bez emisija štetnih gasova, a u potpunosti u skladu sa svim lokalnim i nacionalnim strategijama i odrednicama vezanim za ovu oblast “, izjavila je zamenica gradonačelnika koja vrši dužnost gradonačelnika Grada Zagreba, doktor nauka Jelena Pavičić-Vukičević. Podsetila je da je Grad Zagreb nedavno pokrenuo proces sveobuhvatne revizije i usklađenja svih energetskih i klimatskih politika s dolazećim Evropskim klimatskim zakonom.
Upravnica Gradske kancelarije za privredu, energetiku i zaštitu okoline, Mirka Jozić je istakla da je Zagreb prvi i jedini grad u Republici Hrvatskoj i okolini koji pokreće sistemsko planiranje primene vodonika u javnom saobraćaju. „Počeli smo s radom u junu prošle godine i očekujemo uspešan završetak ovog dela procesa, analize postojećeg stanja i pripreme za uvođenje vodonikovih tehnologija do kraja juna ove godine, maksimalno koristeći sve buduće izvore finansiranja vezane za Zeleni plan za Evropu, sredstva iz fondova Evropske unije i Mehanizma za oporavak i otpornost“, rekla je gospođa Jozić. Dodala je da ZET-ovu autobusku flotu čini 441 autobus, prosečne starosti 10,9 godina koji godišnje pređu oko 29 miliona kilometara. „U proteklih nekoliko godina modernizovali smo deo autobuske flote novim EURO VI i autobusima s pogonom na komprimovani zemni gas (CNG), ali u razdoblju pred nama nužan je zaokret ka vozilima bez emisija tetnih gasova“.
Potpisnici sporazuma zajednički će raditi na razvoju prvog projekta uvođenja flote od 20 gradskih autobusa s pogonom na vodonik i odgovarajuće infrastrukture za punjenje na području Zagreba kao i na razvoju detaljnog programa primene vodoničnih tehnologija i gorivnih ćelija. Ovaj projekt deo je sveobuhvatnog doprinosa klimatskoj neutralnosti Republike Hrvatske odnosno Evropske unije.
Na otvoreni poziv evropskog fonda za podsticaj primene vodonika i razvoj gorivnih ćelija, Fuel Cell Hydrogen Joint Undertaking Projekt Development Assistance – FCH JU PDA, grad Zagreb je uspešno prijavio projekat iz oblasti čiste urbane mobilnosti, tačnije čistog javnog gradskog prevoza, koji od 2018. razvija zajedno s kompanijom INA Vodik i Zagrebačkim električnim tramvajem d.o.o.
Izvor: Grad Zagreb – službene stranice
Napomena urednika:
U periodu od 2012. do kraja prošle godine u redovan saobraćaj u evropskim gradovima uključeno je oko 150 gradskih autobusa s pogonom na struju proizvedenu iz vodonika u gorivnim ćelijama. Po ranijim planovima, do 2025. na Starom kontinentu bi u saobraćaju trebalo da bude više od 1.200 takvih autobusa, a do kraja ove decenije oko 4.250.
Jedanaest evropskih gradova i regiona – Aberdeen, Birmingham i London (Ujedinjeno Kraljevstvo), Auxerre i Toulouse (Francuska), Barcelona (Španija), Emmen, Groningen i Južna Holandija (Holandija), Južni Tirol (Italija) i Wiesbaden (Nemačka) – do kraja 2021. trebalo bi da se pridruže evropskim lokacijama na kojima se već kreću autobusi na „vodu“. Stručnjaci za ovu oblast navode da je 2010. godine cena prvog autobusa s pogonom na vodonik/gorivne ćelije bila 1,8 miliona evra – danas je pala na trećinu, prosečna je 650.000 evra po jedinici.